DOMACE DEVIZNO PENZIJSKO  OSIGURANJE

                                 - PREDLOG ZA RAZMISLJANJE -
 

U poslednje vreme mnoge banke nude dodatno penzijsko osiguranje. Motiv za to je - prevashodno njihova dobra zarada, a ne nase dobre penzije.

Trebalo bi puno vremena i prostora za detaljno prikazivanje i analiziranje njihovih ponuda, jer - da li namerno ili slucajno - sve one nude tabele sa razlicitim polaznim i - naravno - zavrsnim novcanim iznosima sto otezava uporedjivanje. Da bi se nesto uporedjivalo treba ga svesti na zajednicki imenitelj, a to je u ovom slucaju veoma otezano iz navedenog razloga.

Karakteristicno je za mnoge od njih da za polaznu pretpostavku uzimaju sledeci slucaj:

 Starost stedise, osiguranika, 38 godina u trenutku pristupanja osiguranju. Trajanje stednje 20 godina. Nakon tih 20 god stednje stedisa je tada star 58 godina i npr. kod jedne od tih banaka ostvaruje sledece pogodnosti:

TABELA 1
Mes. Uplata (EUR) Godisnja Uplata (EUR) Trajanje uplate - godina Osigurana Suma (EUR)   Visina mesecne rente, (EUR) u trajanju od
5 god10 god 15 god
41500 20 9980245 134 100
50600 20 12.000280 170 100
831000 20 19.960485 266 194
1041250 20 24.950613 336 245
 

Dakle, ako se opredelite da "penziju" uzivate 5 godina - mesecno cete primati od 245 do 613 E, odnosno od 134 do 336 E ako se opredelite za 10 godina i od 100 - 245E ako se opredelite za period uzivanja od 15 godina.

Medjutim, sta posle 58+5= 63 godine, od cega dalje ziveti? Isto vazi i za druge periode uzivanja penzije.

Tako ili veoma slicno je i kod drugih banaka!!!

PAZNJA: uocite da visina "penzije" opada sa duzinom perioda za "uzivanje", od 613 za 5 na 245E za 15 godina uzivanja.

UPAMTITE 245E za 15 godina za ulaganje od 104E mesecno tokom 20 godina!!!!!!

Da li je moguce "napraviti" neki sistem osiguranja sa boljim osobinama, neki "NARODNI" sistem koji ce PREVASHODNO za cilj imati DOBRE PENZIJE DO KRAJA ZIVOTA?

Odgovor je DA. Moguce je i to cemo ovde pokazati!

Preuzmite ovaj rad u EXCEL-u i strpljivo ga proanalizirajte.

 

Koja je sustina prikazanih podataka? Koji je osnovni princip primenjen?

Ako se bolje udubite u prikazane podatke uociti cete da  je sustina ovog "sistema" u organizovanju stedisa u grupe - razrede po visini  uplate i to od 20, 40, 60, 80 i 100   EURA mesecno . Radi lakseg uocavanja i pracenja svih transakacija i stanja u svakom trenutku od strane svih osiguranika (preko interneta - uz zasticen pristup) - grupe - razredi su ograniceni na 100 clanova, odn. na 500 osiguranika ukupno za jedan "sistem", sto je ovde ucinjeno radi lakseg pracenja i objasnjavanja, u praksi to moze biti i bilo koji broj osiguranika.

Druga bitna osobina "sistema" je bankarski princip rada, ali s jednom "MALOM"  RAZLIKOM  - SAV PRIHOD SE USMERAVA KA KORISNICIMA OSIGURANJA, a vrlo mali deo se ostavlja za pokrivanje troskova rada "sistema". Sistem je u osnovi "introvertan", odn. namenjen  medjusobnom kreditiranju osiguranika, a tek po zadovoljenju njihovih potreba krediti se daju licima van te grupe osiguranika. Ovo je bitno i zbog boljeg odnosa korisnika kredita prema obavezi vracanja kredita, jer se - na neki nacin - ovde radi o "svojem" fondu kojeg treba cuvati od propasti.

Bankarski princip se ogleda u prikupljanju "clanarine" - premije, dodeljivanju kredita od 3000 E na tri godine uz kamatnu stopu od 6% godisnje i na prikupljanju vracenih rata od uzetih kredita i njihovo privremeno stavljanje na orocenu stednju kod drugih banaka po stopi od 3% godisnje, ali samo dok se ne odobre novi krediti, itd.

Sledeca tabela prikazuje rezultate rada takvog sistema osiguranja

 
TABELA 2:    IZNOSI OSIGURANJA I VISINE PENZIJA
RazrediBr. osiguranika Mes. uplata godis. uplata TRAJANJE STEDNJE -UPLATE OD 23-e do 60-te GODINE STAROSTI - ODN 37 GODINA Vis. mes. penzija TRAJANJE PENZIJA = 25 godina - u proseku, odn. ovo su dozivotne penzije. Penzije se primaju od 60-te. do 85-te godine starosti.
 
1.Razred100 100 12002800
2.Razred100 80 9602.240
3.Razred100 60 7201.680
4.Razred100 40 4801.120
5.Razred100 20 240560
UOCITE DA SE OVDE DOBIJA PENZIJA OD 2800 E MESECNO u trajanju od 25 godina za ulaganje od 100 E mesecno i uporedite sa 245 E na 15 godina u tabeli 1. za isto ulaganje, ali tokom 20 godina. Naravno - morate malo razmisliti - jer podaci nisu tako lako uporedivi. Dakle, ako pratite tabelu 1 mozete zakljuciti da bi za duplo duzi period ulaganja u tom sistemu, odn. za 40 godina uplacivanja po 100E mes. penzija  za period uzivanja od 25 god. bila negde oko dva puta veca, a to je 2 x 245 = 490 E, dok je u tabeli 2 to 2800E.

Da li biste radije penziju od 490 ili penziju od 2800E mesecno?!!!

U tabeli ispod dat je izvod iz "velike" tabele gde se vidi kreditna masa koja se - pojednostavljeno receno- pojavljuje na kraju ODGOVARAJUCE godine rada fonda i to SAMO od 500 osiguranika. Taj novac se javlja kao traznja, a traznja je neophodan preduslov za razvoj PROIZVODNJE, ili povecanje UVOZA - u glupljoj  verziji razvojne politike zemlje!

TABELA 3

kreditna masa, broj kredita, godisnji troskovi fonda i prihod drzave, (PDV), u odgovarajucoj godini rada fonda, ukupno - EURA - samo od 500 osiguranika
godina rada fonda 1 5 10 15 20 30 40 50 60 65 66
kred. masa 360,000.00 1,218,632.00 2,916,946.88 5,521,266.56 9,521,899.52 25,099,260.48 47,282,539.20 37,212,266.24 13,452,438.40 2,791,442.24 529,391.04
br.kredita u toj godini  0 845 3910 10357 21996 73464 200197 345144 439078 449171 449171
novac za god. trosak fonda   24000 24000 24000 24000 24000 24000 24000 24000 24000 24000
PDV - za drzavu 64,800 219,354 525,050 993,828 1,713,942 4,517,867 8,510,857 6,698,208 2,421,439 502,460 95,290

 

 

Kada se kolicine  traznje i ponude usklade - dolazi do viska finansijskog kapitala koji trazi svoje "uhlebljenje", pa kako ga onda ne moze naci u zemlji, neminovno izlazi VAN GRANICA zemlje, pa tako, ako nemamo sta drugo da izvozimo - izvozit' cemo kapital, a to je - slozit' cete se - najlaksi i najprofitniji izvoz.


U idealizovanom tipu ovog modela zamisljeno je da u FOND stupaju ljudi iste generacije, da u njega ulaze sa svoje 23 godine starosti i da u njemu ostaju do svoje PROSECNE 85. godine starosti, odn. do kraja zivota, s tim da uplatu vrse od 23. do 60.te godine, odnosno da imaju "EFEKTIVNI PENZIJSKI STAZ" od 37 GODINA, a penziju da primaju od 60.te do svoje 85.godine starosti -odnosno 25 godina - i da visina njihovih penzija bude prema podacima u gornjoj tabeli - izvod iz "glavne" tabele, dakle nekoliko puta vece nego sto su danasnje plate i penzije, a sve to zasnovano na  izdvajanjima prema svojim mogucnostima - datim u tabeli 2.

Glavna tabela pokazuje da u godini "nestanka" svih nasih osiguranika - ako je prosecan zivotni vek 85 godini., u fondu ostaje prilicno velika suma novca. Postavlja se pitanje - sta raditi s tim novcem?

Odgovori mogu biti razliciti.

Najbolji, najpravedniji i najlogicniji je, cini se - je odgovor da taj fond nastavljaju da koriste potomci "nasih" prvih osiguranika.

Medjutim, njihovi potomci takodje u svojoj 23-coj godini postaju ekoinomski samostalne licnosti - u proseku- pa se od tada mogu, trebaju i moraju ukljuciti u FOND i - pretpostavimo da se ukljuce u iste razrede osiguranja.

Prvi zakljucak je da ce od tog momenta - sredstva fonda porasti trenutno za jos 360 000E najmanje.

Roditelji - osiguranici tada ce biti u starosti od 46 godina, znaci jos 14 godina nece "vuci" svoje penzije, sto znaci da ce FOND biti bogatiji  za sredstva koja se za to vreme uvecaju, sto ce stvoriti prostor za jos vece penzije nego sto je prikazano u tabeli 2, priblizno za trecinu, pa bi najvisa penzija mogla biti oko 3500E, a najniza oko 750 E mesecno.

PAZNJA: PROVERITE U KOJOJ ZEMLJI PENZIONERI IMAJU  TOLIKE PENZIJE!!!

 

Ovako visoke penzije moguce bi bilo ostvariti zato sto bi se sredstva FONDA koristila kao bankarska sredstva. Od tih sredstava bi se davali krediti. Ovde je racunica pravljena sa varijantom kredita od 3 000 EUR na tri godine uz 6 % godisnje kamate. Takodje je zamisljeno da se sredstva od povracaja kredita stavlaju na neorocenu stednju u nekoj banci sa kamatom "po vidjenju" od 3%, odn. da se sva sredstva prikupe na kraju godine i da se tada vrsi njihova raspodela na kredite, a kasnije i na penzije, sto je uradjeno radi "cistoce modela", jer u praksi se tako nece raditi. Novac od vracenih kredita bi se odmah plasirao u nove kredite jer je tu kamata veca, pa ce time i sume i ukupni rezultati biti jos bolji.


Na prikazanoj tabeli je broj clanova u svakom razredu 100 osiguranika i to ne treba shvatiti kao gotovu semu vec kao jedan od slikovitih primera za analizu mogucih efekata modela. Uradjene analize su pokazale da broj osiguranika moze biti i 200, 500, 1000, 100 000. Rezultati su skoro identicni - gledano sa aspekta pojedinog clana, medjutim za drzavu su razlike ogromne - naravno u pozitivnom smislu.
Nacin organizovanja osiguranika bi se mogao odvijati dvojako:
1- samoorganozovanjem - i u tom slucaju broj osiguranika ne bi trebao biti veci od 100 zbog lakseg pracenja rada FONDA od strane svakog clana, i
2 -organizovanjem "sistema" od strane drzave,DRZAVNI FOND u kom slucaju bi broj osiguranika mogao biti i znatno veci, odn svi koji bi zeleli da se u njega ukljuce, a sigurno je da bi mnogi to zeleli - obzirom da se drzava pojavljuje kao garant stabilnosti u pogledu obracuna i u pogledu vracanja kredita.
Drzava ima prihod od 18% (porez na promet) od svakog kredita jer se tim kreditima placa roba koju osiguranici kupuju, a to su sume koje godisnje dostizu desetine i stotine miliona EUR-a u zavisnosti od masovnosti clanstva.

Beograd, februar 2006.