• Е МОЈ САША!
  • ТВ РЕПОРТАЖА О ВАЖНОМ СРБИНУ ИЗ "БЕЛОГ СВЕТА"
    Седим ти ја овако и нешто "куцкам" по овој тастатури док ми иза леђа ТВ нешто "мрмољи", - слушам га тек да ми разбије монотонију. Одједном чух најаву да ће ТВ да нам "прича" о ВАЖНОМ Србину из белог света. Наћулих уши,јер немамо баш често прилику да слушамо приче о ВАЖНИМ Србима, Србима којима је СВЕТ дао ВАЖНОСТ.А прича је била о - нек ми опрости на заборавности, имена врло слабо памтим, али запамтио сам да је ТАЈ СРБИН Председник СКУПШТИНЕ УН. Е, то је стварно ВАЖНА функција. И изнесе нам "репортер", мислим да је то било на "ПИНКУ" 30.септембра, или првог октобра, целу његову биографију,где се родио, где се школовао, где је радио, па нам пренесе "суперлативна" мишљења његових негдашњих и садашњих сарадника, и тако све у суперлативу да ти је било мило слушати. И "пусти" репортер и њега самога да нам саам прича о свом успешном путу кроз живот. И исприча нам он "разне ствари", нешто на српском, нешто на македонском, и таман кад сам био на врхунцу "ужитка", ОН МИ ЗАБОДЕ НОЖ У СРЦЕ. Протумачи нам ОН, ВАЖАН СРБИН ИЗ БЕЛОГ СВЕТА, СРБИН НА ВАЖНОЈ ДУЖНОСТИ У БЕЛОМ СВЕТУ,главу 7 Повеље УН, нама милионима - ваљда, који смо га слушали, и рече нам да НЕКИ, НЕКЕ ДРЖАВЕ, ИМАЈУ ПРАВО - АКО ПРОЦЕНЕ ДА ТРЕБА - ДА НЕ СЛУШАЈУ САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ, НИ СКУПШТИНУ УН, него да САМИ УЗМУ ПРАВДУ У СВОЈЕ РУКЕ и "КОКАЈУ" КОГА хоће и ГДЕ хоће, и КОЛИКО хоће-"ју", а све подводећи под борбу за заштиту људских права и слобода. Другачије речено, онако ИЗМЕЂУ РЕДОВА, овај ВАЖАН СРБИН ИЗ БЕЛОГ СВЕТА, ОВАЈ БЕЛОСВЕТСКИ СРБИН, ОБЈАСНИ НАМ да су АМЕРИ "И ЊИХОВИ" с пуним правом послали "МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА" на Србију 1999.године!!!??? Е па "МОЈ" ВАЖНИ СРБИНЕ ИЗ БЕЛОГ СВЕТА, ВАЖНИ БЕЛОСВЕТСКИ СРБИНЕ, сад ми је јасно ШТО СИ ТАКО ВАЖАН, и ЗА КОГА СИ ТАКО ВАЖАН, И ЗАШТО СИ ТАКО ВАЖАН, па чак и то - ЗАШТО су те ОВА,(ТА) ТЕЛЕВИЗИЈА и ТАЈ НОВИНАР ТАКО УВАЖИЛИ! А што се мене тиче,важан си ми као и сваки онај ко ме у срце "боцне", ПРАВДАЈУЋИ злочине над нама САМОПРИСВОЈЕНИМ ПРАВОМ МОЋНИКА да ме без "мог" позива, да ме упркос "мом" противљењу, да ме без одобрења УН, ОНАКО, ПО СВОМ НАХОЂЕЊУ, бране.
    И на крају, ПИТАЊЕ: Па КОЛИКО је та Твоја функција ВАЖНА, и КОЛИКО си ТИ ВАЖАН, ако "свако" може Повељу УН да тумачи КАКО МУ СЕ "ЋЕФНЕ"!?
    Таквих, ВАЖНИХ, Срба, и Српкиња, наравно, имамо ми и другде у "БЕЛОМ СВЕТУ", али и ОВДЕ. Богати смо ми по ТОМ питању!
    "НИКО НЕМА ШТО СРБИН ИМАДЕ!"

  • ЦЕНТРАЛНО-ЈУЖНА СРПСКА ПУСТИЊА
    Још од почетка јуна 2007. "каним" се, и никако да се "наканим" да обелоданим тужну истину о ЈУЖНОЈ СРПСКОЈ ПУСТИЊИ, спознатој још онда, приликом путовања ТАМО НЕГДЕ на ЈУГ Србије, тачније у српски део ЈУГА СРБИЈЕ.
    Ових дана, почетком октобра, ГЛЕ ЧУДА, и НАЦИОНАЛНИ СЕРВИС објави неколико репортажа, и с ЈУГА - југа Србије - оног његовог српског дела, али и с његовог источног, па и с његовог ЗАПАДНОГ дела, и тако ми "даде" аргумент за проширење појма, као у наслову.
    Дакле, виђено и чујено рођеним очима и ушима на ЈУГУ југа Србије поклапа се са оним што је камера "видела и чула" на ИСТОКУ И ЗАПАДУ југа Србије, али и у неким местима више ка северу.
    А шта су "рођене очи и уши" виделе и чуле.
    Елем,јуна месеца ове године Кренем ти ја Саша из БГ-а увече око 21оо возом за Скопље. Морам ти рећи да ме нека туга обузе одмах кад сам из оне вреве од људи и свакојаких возила у улици испред жел. станице прешао на "колодвор", или како се то већ каже. Ту сам већ осетио неку празнину, неку пустош. Људи такорећи нема, светлост је већ, као да ниси у граду, некако је све црно и тужно, колосеци такорећи празни, коров их већ поприлично освојио, вагони празни. Имаш карту и резервацију, ал' резервација ти је непотребна, у целом вагону имаш петоро-шесторо путника. Изабрах неки од празних купеа и испужих се "целом дужином" преко празних седишта.
    Лежим тако у "пустој" тишини, а успомене неминовно "наврнуше". Сетих се. Задњи пут сам истим правцем путовао у лето '99. Тада је била права гужва, врева на перонима је била иста као и "с оне стране", на главној улици, резервација ти је била заиста неопходна, имао си с ком да причаш, ако те је била воља. А сад... ...
    Приписах то жестокој конкуренцији аутобуса и умурих се, и пребацих мисли на "друге ствари".
    И кренусмо, на време. После неког времена препознах да смо се "упаралелили" са аутопутем ка Нишу. Видим пут, ал'такорећи без возила. Ту и тамо неко возило. Гледам онако празан пут а на ум ми паде давно кориштен израз "политичка фабрика", па се питам, зар је могуће да је и наш ауто-пут постао "политичка фабрика", или ти ПРОМАШЕНА ИНВЕСТИЦИЈА. Да, својим очима видех да је то могуће. А до само пре десетак година није било тако. Ето, и то је једна од последица евро-америчких и "иних" санкција.
    И тако, негде око 0420, са неким "стандардним" кашњењем, стигосмо у Владичин Хан. Градић, ако се за ту "касабу" тако може рећи, спава. Пређох на аутобуску станицу.Пар људи чека неке своје "везе", а из неког звучника "завијају" такозвани народњаци. Опрости ми боже, да л' је ово Србија, ил'сам можда залутао у неку турску провинцију, запитах се на трен? Не, ово је ипак ХАН. Владичин Хан. Зашто ХАН, почех да се питам. Да ли је то српска или турска реч? Ко зна! Ма мани се тих тема, рекох сам себи и распитах се кад иде аутобус за моје село. За два сата и још нешто, рече ми један "чекач". Ух рекох, ко ће то издржати, а и прохладно је. Е није ово Београд, рекох сам себи и почех "елиптичну" шетњу по перону, а музика, односно "завијање" из звучника непрекидно "тече". Наредих себи да, чекајући аутобус, извршим кратко истраживање и откријем ко то тако упорно формира "народни укус". И после прилично дугог времена, између два "завијања" чух глас спикера. И рече он: Овде РАДИО ХХХ. Име није важно, јер није једина. Мање више све оне су, ТЈ КАО ДА СУ "из турске".
  • НАСТАВИЋЕ СЕ!